Kontrola elektroinstalacija na automobilu (“ Da li negde vuče struju”)

Facebooktwitterredditpinterest

U ovom članku obradiću čest problem kod motornih vozila, kada neznamo šta nije uredu sa našim vozilom a postupak defektaže ( određivanja neispravnosti) je veoma prost. Da bi lakše razumeli pojedine delove ovog članka preporučujem  Vam da se upoznate sa principom rada i namenom alternatora i alnasera .

90 % vozača se susrelo sa problemom neispravnih elekrtoinstalacija na automobilu ,da nemože da upali auto jer je akumulator prazan. Neiskusni vozači bi odmah otišli u prodavnicu i kupili novi akumulator. Može da se dogodi da je baš u tome problem i da posle zamene bude sve uredu, ali postoje slučajevi da i sa novim akumulatorom , posle nekog vremena, imamo isti problem.

Kontrola instalacija na automobilu

Kontrola elektroinstalacija na automobilu nije težak posao. Pokušaću kroz ovaj članak da Vas navedem da sami razmišljate i ustanovite neispravnost.

Kada posmatramo princip rada vozila , znamo da nam alternator služi da dopunjuje akumulator kada je startovan motor vozila i da napaja ostale elektrouređaje na vozilu. Ako ste pročitali gore navedeni članak znate da alternator daje trofaznu struju koja se pretvara u jednosmernu pomoću ispravljača i takva dolazi do akumulatora i ostalih elektrouređaja na vozilu.

Takođe veliku ulogu ima i ‘’regler’’( regulator napona ) koji prekida vezu između akumulatora i alternatora kada je napon punjenja akumulatora manji od napona akumulatora i kada je motor ugašen. Akumulator daje napajanje alnaseru kod startovanja motora i  elektrouređajima  kada je vozilo ugašeno .

Posle ovog kratkog podsećanja prećićemo na moguće kvarove  elektrouređaja i elektroinstalacija automobila.

Imaju tri mogućnosti:

  1. Loš akumulator i treba ga zameniti
  2. Nedopunjuje se prilikom rada motora
  3. Prazni se kada je vozilo ugašeno

 

Alati i oprema za automobile
Alati i oprema za automobile

Prvi slučaj kontrole elektroinstalaciaj automobila

Za prvi slučaj netreba mnogo komentarisati. Ispravnost akumulatora možemo proveriti pomoću uređaja za kontrolu akumulatora kojh ima mnogo na tržištu a i u svakom ozbiljnijem servisu automobile. Kod provere akumulatora jedna od bitnih stavki je snaga akumulatora odnosno da li može da da potrebnu jačinu struje prilikom startovanja motora. Bitno je da li u većeoj meri odstupa struja startovanja motora od one koja je navedena od proizvođača akumulatora.

uredjaj za proveru akumulatora
uredjaj za proveru akumulatora

Drugi slučaj kontrole elektroinstalaciaj automobila

Da je upitanju drugi slučaj možemo zaključiti na više načina. Na primer, predpostavimo da iz nekog razloga nije dobar napon punjenja akumulatora. U tom slučaju regler će odvojiti vezu između akumulatora i alternatora a napajanje vozila se nastavlja iz akumulatora. U zavisnosti od uključenih potrošača akumulator će se isprazniti pre ili kasnije . Ako smo u vožnji vozilo će prestati da radi i ugasićese a prilikom pokušaja ponovnog paljenja auto neće moći ni da ‘’ vergla’’. To nam je siguran znak da je akumulator potpuno prazan.

Kod starih dizel vozila gde nemamo računare koji kontrolišu rad motora,  vozilo bi nastavilo kretanje bez problema dok ga ne ugasimo ali bi primetili da slabe svetla i da je osvetljenje table slabije. U ovom slučaju neispravnost nam je u delu od alternatora do akumulatora.

Vraćajući se opet na princip rada vozila možemo zaključiti:

  • problem sa samim alternatorom
  • neispravan regler koji je prekinuo vezu između akumulatora i alternatora
  • kablovi i kontakti od alternatora do akumulatora

Jedan od načina provere je da startujemo vozilo uz pomoć kablova i drugog vozila . Tada nam ostaje przan akumulator na vozilu. Kada odspojimo kablove od drugog vozila pratimo napon punjenja akumulatora. U većini slučajeva alternator ili puni ili ne, a ako nam je već prazan akumulatora, auto će se brzo ugasiti.

Napon punjenja pratimo tako što voltmetar vežemo paralelno sa klemama akumulatora kada motor radi. Ako je napon punjenja isti kao napon praznog akumulatora znamo da je punjenje u prekidu i prelazimo na proveru da li na izlazu alterantora ima napajanja.

Dobar napon punjenja alternatora je od 13,9 do 14,5 V (većina proizvođača akumulatora u garanciji naglašavaju da reklamaciju prihvataju samo ako je napon punjenja u ovim granicama). Ako utvrdimo da nema problem je sa alternatorom u suprotnom prelazimo na proveru ispravnosti funkcionalnost reglera a na kraju i same instalacije. Posebnu pažnju treba obratiti na mesta gde se kablovi povezuju sa alternatorom, reglerom i akumulatorom. Ta mesta bi trebalo svremena na vreme očistiti i ošmirglati.

jedan od reglera alternatora
jedan od reglera alternatora

Na kraju nam ostaje slučaj da se vozilo prazni kada motor nije u radu. Kako ovde ustanoviti gde treba tražiti neispravnost. Proveravati kompletnu instalaciju na vozilu bi bio veoma težak i naporan posao.

odspojena klema akumulatora
odspojena klema akumulatora

Odspojićemo plus klemu akumulatora (akumulator mora biti napunjen). Postavićemo multimetar tako da merimo jačinu struje u elektroinstalaciji .

provera elektroinstalacija vozila
redno povezan ampermetar

Spojićemo multimetar redno tako da crna pipalica dodiruje plus stbić akumulatora a crvena plus klemu (multimetar namešten da meri jačinu struje ‘’A’’). Prethodno se uverimo da smo sve uređaje koje mogu da koriste električnu energiju isključeni . Pratimo kolika se jačina struje očitava na ampermetru . Ako je veličina do 1 mA , to je struja koja se koristi za osnovno napajanje računara vozila. U slučaju da je struja mnogo veća, znači da imamo konstantnu potrošnju struje  zbog problema sa instalacijama.

sema osiguraca automobila na kutiji
sema osiguraca automobila na kutiji
kutija osiguraca kod automobila
kutija osiguraca kod automobila

Otvaramo kutiju sa osiguračima i izvlačimo osigurače jedan po jedan dok nevidimo pad na ampermetru. Osigurač kod koga smo primetili pad , ne vraćamo nazad. Nastavimo dalje sa izvlačenjem osigurača da bi utvrdili da li još u nekom kolu gubimo struju. Svaki osigurač koji pokaže pad nevraćamo nazad jer se u tim el.kolima gubi struja. Uzmemo šemu da utvrdimo za šta nam služe osigurači koje smo izvadili i prekontrolišemo samo električne instalacije u tim el.kolima. Kvar mora da bude na njima a dalji postupak je lak.

 

 

 

Elektrouređaji u motornim vozilima (vedeo)

Facebooktwitterredditpinterest
Elektrouređaji u motornim vozilima su namenjeni za akumalaciju električne energije, početno pokretanje motora, paljenje radne smeše, osvetljenje i signalizaciju vozila i napajanje pomoćnih uređaja vozila električnom energijom.

Elektrouređaji u automobilu su podeljeni u nekoliko grupa:

  1. uređaji za dobijanje i akumulaciju električne energije,
  2. uređaji za pokretanje motora,
  3. uređaji za paljenje radne smeše,
  4. uređaji za osvetljenje i signalizaciju vozila,
  5. osigurači, prekidači, provodnici
  6. i dr. pomoćni elektrouređaji kod automobila
  Uređaji za dobijanje i akumulaciju električne energije,
Za elektro potrošače električnu energiju proizvodi generator/alternator . Radilica motora, preko klinastog kaiša, obrće rotor generatora i tako on proizvodi struju samo dok motor radi.
Alati i oprema za automobile
Alati i oprema za automobile
Akumulator obezbeđuje vozilu el. energiju i kad motor ne radi. Povezan je sa generatorom preko reglera (regulatora) koji ima ulogu da potrošačima obezbedi isti napon el. energije.
Akumulatori na motornim vozilima imaju napon 6, 12, ili 24 volta. Bez regulatora napon bi varirao, jer se rotor generatora ne obrće istom brzinom, već u zavisnosti od broja obrtaja motora. Regler potuno prekida vezu između generatora i akumulatora kada generator ne radi ili kada daje napon manji od onog u akumulatoru. Najvažniji deo reglera je elektromagnet.
Šta sve treba da znate o akumulatorima

 

Alternator i razlike diname i alternatora

Alternator - poprecni presek
Alternator se pojavio u šezdesetim godinama prošlog veka a širu primenu dobija u osamdesetim. U tim godinama zamenjuje skoro u potpunosti dinamu. 
Razlika u dinami i alternatoru je velika. Kod diname struja se idukovala u rotoru koji je izgrađen od mnogo lamela a potom preko kolektora i četkica prenosila prema potrošačima. Lamele rotora kao i kolektori su odvojeni a struja se prenosila na pozitivnu četkicu kada je pozitivna a na negativnu kada je ona negativna. Ovakva konstrukcija nam je obezbeđivala jednosmernu struju odmah po izlazu iz diname. Nije nam bio potreban ispraljač kao što je to slučaj na alternatoru. 
dinama - poprecni presek
Kod alternatora struja se indukuje u statoru a rotor nam je potreban radi nastanka promenljivog magnetnog polja. Radi nastanka magnetnog polja koristi se mala struja koja se preko četkica pernosi na rotor. Četkice nisu u direktnom kontaktu sa kolektorom koji je sastavljen od više delova , što je kod diname uslovljavalo veće trenje i iskrenje . Kod alternatora četkice klize preko glatkog dela tako da je trošenje četkica svedeno na minimum. Više nije potreban rotor kao kod diname već se sastoji od namotaja oko čeličnog jezgra a njegova namena je jedino stavaranje magnetnog polja. Promenljivo magnetno polje dobijamo tako što rotor preko remenastog kaiša i kaišnika (remenice) rotiramo. Za ispravljanje struje dodaje se poseban deo (ispravljač). Pošto alternator stvara trofaznu struju na izlazu ispravljača alternatora dobijamo tri talasa jednosmerne struje ali pomerene u fazi. Zbir tih struja daje približno ujednačenu struju. Ispravljač kod alternatora se obično izrađuje od kombinacije dioda koje propuštaju struju samo u jednom smeru. Tri diode se koriste za propuštanje pozitivnog dela sinusoide od tri faze a tri diode se koriste okrenute tako da propuštaju negativan deo sinusoide . Takvom konstrukcijom i negativan deo se iskorišćava preko mase vozila do potrošača.
Alternator - poprecni presek

Princip rada alternatora

U prethodnom delu objašnjavajući razliku diname i alternatora dotakli smo se većeg dela rada alternatora ali ćemo u ovom delu sve postupno objasniti.
Remenastim kaišem je povezano više delova na automobilu a za nas su značajni remenica radilice (kolenastog vratila) i remenica (kaišnik)alternatora. Startovanjem motora radilica počinje da se rotira i prenosi rotaciju putem kaiša na rotor alternatora. Pošto je deo struje doveden sa akumulatora preko četkica na rotor alternatora dobili smo magnetno polje a obrtanjem rotora dobijamo obrtno magnetno polje. Obrtno magnetno polje uslovaljava indukovanje naizmenične struje u namotajima statora. Sa statora trofazna struja se odvodi na ispravljač posle koga dobijamo jednosmernu struju. Rad ispravljača alternatora opisali smo u prethodnom delu.
Kako alternator funkcioniše

2. Sistem za pokretanje automobilskog motora

Pokretanje pogonskog motora se ostvaruje sistemom za startovanje koji čine:
· akumulator,
· prekidač (kontaktni ključ),
· elektropokretač (starter/alnaser),
· spojni kablovi.
Kada se uključi pekidač (pomoću kontaktnog ključa), poteče jaka struja iz akumulatora do pokretača, a od ovog kroz masu nazad u akumulator. Pokretač okrene nekoliko puta zamajac dok motor ne upali, tj. dok ne počne da radi.
Glavni deo sistema za startovanje vozila čini elektromotor jednosmerne struje, tzv. električni pokretač (starter/alnaser). Elektropokretač je jednosmerni redni elektromotor koji troši mnogo struje, ali ima dovoljno snage da startuje motor. Pri pokretanju automobilskog motora pokretači troše i do 100 A struje iz akumulatorske baterije od 24 V. Zbog toga vreme startovanja motora treba da bude što kraće.

Alnaser ili elektropokretač
Sam naziv vam govori namenu ovog dela sistema za pokretanje motora. Nijedan motor SUS se nemože pokrenuti (startovati) ako nemamo delovanje neke početne sile na radilicu motora. Tako je u početku tu silu menjao sam čovek koji pomoću poluge (kurble) startovao motor. Ovaj način startovanja motora imamo kod dvotaktnih motora gde polugu menja kanap za potezanje ili poluga koja se pokreće nogom. Motori velikih snaga , kao naprimer kod brodskih motora početni obrtni moment radilice je davao neki drugi manji motor (manje snage). 
Verovatno se pitate zbog čega je potrebna ta sila?
Sila nam je potrebna da bi savladali otpore koji prave klipovi u cilindrima prilikom kompresije, otpore sile trenja u ležajevima i trenja klipova u cilindrima.
Motore na automobilima pokrećemo pomoću elektromotora. Alnaser je ustvari elektromotor koji ima neke dodatne delove kako bi mogao na vreme da pokrene motor a kasnije kada motor dostigne potreban broj obrtaja da se odvoji od motora i prekine sa radom.
Alnaser je ujedno i najveći potrošač el.energije kod automobila. Elektropokretač (alnaser) se napaja direktno sa akumulatora. Kao najveći potrošač mora imati i najdeblje elektroinstalacije koje ćete lako prepoznati. Plus sa akumulatora (plus klema) ima više izvoda a najdeblji je direktno povezan sa alnaserom (elektropokretačem) a kolo se zatvara preko kontakt-brave vozača. Kako je elektropokretač najjačiji električni uređaj , proizvođači prima njemu određuju karakteristike akumulatora koji je potrebno ugraditi u automobil. 
Dizel motori moraju imati snažniji elektropokretač (alnaser) od benzinskih motora zbog većeg otpora prilikom sabija vazduha u cilindru (kompresija dizel motora je veća par puta). Zbog toga akumulatori na dizel motorima moraju imati veći kapacitet i moraju davati veću početnu struju (startnu struju). 
Prema načinu uključivanja alnasere možemo podeliti na:
  • alnasere sa električnom spojnicom i navojem
  • alnasere sa pomičnim rotorom
  • alnasere sa navojem
  • alnasere sa mehaničkim uključivanjem
Pošto je najzastupljeniji u ovom postu obradiću alnaser sa elekromagnetnom spojnicom i navojem:
poprečni presek alnasra
Glavni delovi:
  • stator
  • rotor
  • pogonski zupčanik
  • spojnica (bendiks je deo koji se sastoji od kliznog ležaja i zupčanika)
  • poluga dvokraka
  • electromagnet
  • četkice
alnaser
 

Princip rada alnasera (elektropokretača)

Davanjem kontakta zatvaramo strujno kolo prema elekromagnetu. Prolaskom struje kroz elektomagnet povalči se kotva koja prenosi pokret na dvokraku polugu (viljuška alnasera). Prenos sile nastavlja se dalje prema spojnici i zupčaniku alnasera koji se užljebljuje u zupčanik zamajca. Kada dođe do užljebljenja bakarne pločice se spajaju sa kontaktima i napajanje dolazi na pobudne namotaje.
Rotor alnasera (elektropokretača) počinje sa rotiranjem koji obrtni moment prenosi peko zupčanika alnasera na zamajac odnostno radilicu (kolenasto vratilo) motora. Motor počinje svoj radni ciklus i radilica povećava brzinu obrtanja. Kada radilica dostigne određen broj obrtaja spojnica odspaja zupčanik alnasera od zamajca. Elektropokretač prekida sa radom.
Kod većine automobila zupčanik alnasera i zamajca će biti spojeni dok je dat kontakt. Čim prekinemo kontakt povratna opruga će vratiti kotvu elektromagneta u početni položaj a viljuška elektropokretača će preko bendiksa (spojnice) povući zupčanik alnasera.
Sistem za pokretanje motora


Najčešći kvarovi kod alnasera:

– istrošene četkice
– neispravan automat alnasera
– istrosene biksne
– bendiks oštećen
– pregoreli namotaji ili rotor

U nekom od narednih postava detaljno ću objasniti na koji način da otklonite navedene kvarove. Prva četri možete sami da otklonite a ako su namotaji i rotor u pitanju morate da posetite viklera.

3. Uređaj za paljenje radne smeše

Ovaj uređaj pomoću električne varnice pali radnu smešu (mešavinu benzina i vazduha) u cilindrima motora. Automobil sa benzinskim motorom ima baterijski (akumulatorski) uređaj za paljenje radne smeše. Uređaj za baterijsko paljenje pretvara struju niskog napona iz akumulatora, tj. iz generatora u struju visokog napona (15000 V) i u tačno određenim intervalima raspoređuje je na svećice pojedinih cilindara motora.

Sistem za paljenje radne smese

Princip rada sistema za paljenje radne smese (dizel motori)

Princip rada sistema za paljenje radne smese (dizel motori) 1
Kako funkcioniše elektronski sistem paljenja smeše

4. Uređaji za signalizaciju i osvetljenje vozila

Uređaji za signalizaciju i osvetljenje vozila su:

  1. · farovi,
  2. · prednja i zadnja poziciona svetla,
  3. · svetla za pokazivanje manevrisanja vozila ( stop-svetla, pokazivači pravca),
  4. · unutrašnja i pomoćna svetla,
  5. · kontrolne sijalice (količina goriva, temperatura vode uhladnjaku, pritisak ulja, rad generatora…).
Objašnjenje funkcionisanja pojedinih delova i celog sistema za osvetljenje i signalizaciju vozila
(od 47. minuta objašnjava se cela šema osvetljenja)

5. Provodnici za el. instalaciju na motornim vozilima:

· se sastoje od većeg broja tankih bakarnih žica,
· izolacija im je lakirana,
· od njihovog poprečnog preseka zavisi pad napona i zagrevanje provodnika.

6. Pomoćni elektrouređaji kod automobila

Klima uređaj u automobilu – princip rada

Klima uređaj u automobilu – princip rada
(na kraju snimka objašnjeni su delovi direktno na automobilu)
Kako instalirati alarmni sistem