Koje su razlike između OBD dijagnostike i eOBD dijagnostike i dijagnostički uređaji

Razlike između OBD I, OBD II i eOBD dijagnostike vozila

Razumevanje razlike između OBD-I, OBD-II i eOBD sistema može biti od pomoći u razumevanju kako je evoluirala tehnologija dijagnostike vozila i kako su se standardi promenili. Evo osnovnog pregleda svake od ovih tehnologija:

OBD-I: OBD-I je bio prvi pokušaj da se stvori univerzalni sistem za dijagnostiku vozila. Uveden je u Sjedinjene Države sredinom 1980-ih. OBD-I sistemi su mogli da identifikuju određene probleme vozila, kao što su sistemske greške i greške motora, ali su bili prilično ograničeni u svom dometu. Takođe, specifični dijagnostički kodovi i metode za pristup informacijama o greškama variraju od proizvođača do proizvođača, što otežava upotrebu OBD-I sistema za mehaničare koji rade sa različitim markama vozila.

OBD-II: OBD-II, uveden 1996. godine, predstavlja značajno poboljšanje u odnosu na OBD-I. Za razliku od OBD-I, OBD-II koristi standardizovane dijagnostičke kodove i metode za pristup informacijama o greškama, što olakšava dijagnostiku i popravku vozila. OBD-II takođe pruža mnogo detaljnije informacije o različitim sistemima u vozilu, uključujući, ali ne ograničavajući se na sistem upravljanja motorom, menjač, sistem kontrole emisije i druge. OBD-II standard je obavezan za sva vozila proizvedena i prodata u Sjedinjenim Državama nakon 1996. godine.

eOBD: eOBD je praktično evropska verzija OBD-II sistema. Uveden je kao standard za sve nove automobile koji se prodaju u Evropskoj uniji od 2001. za benzinska vozila i od 2004. za dizel vozila. Iako eOBD pruža istu funkcionalnost kao OBD-II, on ima dodatne zahteve za kontrolu emisije koji su specifični za Evropsku uniju. Ovi zahtevi su u skladu sa strožim standardima EU o emisiji.

Da bi se omogućila univerzalna upotreba dijagnostičkih alata, sve tri verzije koriste isti priključak, koji se nalazi u vozačkoj kabini vozila. Međutim, tipovi informacija kojima se može pristupiti i način na koji se te informacije tumače razlikuju se između OBD-I, OBD-II i eOBD sistema.

Sve u svemu, glavne razlike između ovih sistema leže u količini i detaljima informacija koje pružaju, u standardima koje koriste i u geografskim oblastima u kojima se primenjuju.

Pojava prvih dijagnostičkih uređaja za vozila

Prvi dijagnostički uređaji za automobile pojavili su se tokom 1980-ih i bili su vezani za OBD-I (On-Board Diagnostics) sisteme, koji su u to vreme bili novina. Ovi uređaji su bili relativno primitivni za današnje standarde i uglavnom su korišćeni za čitanje osnovnih kodova grešaka.

Različiti proizvođači automobila imali su svoje specifične dijagnostičke uređaje koji su bili kompatibilni samo sa njihovim vozilima. Na primer, General Motors je koristio ALDL (Assembli Line Diagnostic Link) konektor i sopstveni dijagnostički protokol. Kompanija Ford Motor je koristila EEC-IV (elektronska kontrola motora, četvrta generacija) sistem za dijagnostiku svojih vozila.

Ovi rani dijagnostički uređaji su obično bili ručni, sa digitalnim ili analognim displejima koji su prikazivali odgovarajuće kodove grešaka. Kodovi su se često tumačili pomoću priručnika koji su isporučeni uz uređaj. U nekim slučajevima, dijagnostički alati su koristili niz lampica ili LED dioda da bi prikazali kodove grešaka, a korisnik bi morao da pogleda priručnik da bi protumačio ove kodove.

Sa uvođenjem OBD-II standarda 1996. godine, dijagnostički uređaji su postali znatno sofisticiraniji i standardizovaniji. OBD-II standard koristi univerzalni konektor, poznat kao J1962 konektor, i standardizovane dijagnostičke kodove, poznate kao P-kodovi. Dijagnostički uređaji dizajnirani za rad sa OBD-II sistemima mogu se koristiti sa bilo kojim vozilom koje podržava OBD-II, bez obzira na proizvođača.

Neki od prvih dijagnostičkih uređaja koji su podržavali OBD-II standard uključivali su Actron CP9135 i Innova 3100. Ovi uređaji su omogućili korisnicima da lako čitaju i brišu P-kodove, pružajući mnogo više informacija o potencijalnim problemima sa vozilom nego njihovi prethodnici.

Pored korišćenja J1962 konektora za povezivanje sa računarom vozila, OBD-II dijagnostički uređaji takođe koriste standardizovane protokole za komunikaciju sa računarom. Ovi protokoli uključuju ISO 9141-2 (uglavnom se koristi u evropskim i azijskim vozilima), SAE J1850 PVM i SAE J1850 VPV (uglavnom se koristi u američkim vozilima), ISO 14230 KVP2000 i ISO 15765 CAN (koristi se u svim novim vozilima od 2008. godine) .

Savremeni uređaji za dijagnostiku vozila

Savremeni uređaji za dijagnostiku automobila postali su prilično napredni, sa mogućnošću pružanja detaljnih informacija o širokom spektru sistema unutar vozila.

Evo nekoliko popularnih modela:

• BlueDriver Bluetooth Pro OBDII alat za skeniranje: Ovaj dijagnostički uređaj koristi Bluetooth tehnologiju za povezivanje sa pametnim telefonom, koji koristi aplikaciju BlueDriver za analizu i prikaz dijagnostičkih podataka. Uređaj podržava sve OBD-II protokole i kompatibilan je sa širokim spektrom vozila.
• Autel MakiCOM MK808: Autel MakiCOM MK808 je profesionalni dijagnostički uređaj koji pruža sveobuhvatne usluge, uključujući čitanje i brisanje kodova grešaka, prikaz podataka u realnom vremenu, testove sistema i još mnogo toga. Ovaj uređaj podržava sve OBD-II protokole i koristi se u radionicama širom sveta.
• FIKSD OBD-II Active Car Health Monitor: FIKSD je još jedan dijagnostički uređaj koji koristi aplikaciju za pametni telefon za pružanje dijagnostičkih podataka korisniku. Ovaj uređaj je jednostavan za korišćenje i dizajniran je da pomogne vlasnicima vozila da bolje razumeju moguće probleme sa svojim automobilima.
• LAUNCH X431 V+: Ovaj dijagnostički alat je profesionalni alat sa mnogim funkcijama, uključujući čitanje i brisanje kodova grešaka, testiranje različitih sistema, resetovanje indikatora usluge i još mnogo toga. Uređaj ima sopstveni ekran i softver, pružajući korisnicima izuzetno interaktivno iskustvo.

Ovi savremeni dijagnostički uređaji obično podržavaju sve OBD-II protokole, uključujući ISO 9141-2, SAE J1850 PVM, SAE J1850 VPV, ISO 14230 KVP2000 i ISO 15765 CAN. Takođe, neki od ovih uređaja podržavaju protokole specifične za proizvođača, što omogućava pristup još više informacija o vozilu.

Mnogi od ovih uređaja su sada bežični i mogu se povezati sa pametnim telefonom ili tabletom preko Bluetooth-a ili Vi-Fi-ja. Ovo omogućava korisnicima da daljinski obavljaju dijagnostiku i dobijaju obaveštenja o potencijalnim problemima sa vozilom direktno na svoj mobilni uređaj.

Karakteristike Delphi i AutoCom dijagnostičkih uređaja i poređenje sa konkurencijom

Delphi i Autocom su dva popularna proizvođača uređaja za dijagnostiku automobila. Oni nude profesionalne alate koji su veoma cenjeni među mehaničarima i entuzijastima.

Delphi DS150E: Delphi DS150E je profesionalni dijagnostički alat koji podržava širok spektar vozila, uključujući automobile, lake kamione i komercijalna vozila. Omogućava pristup mnogim sistemima unutar vozila, uključujući motor, menjač, ABS, vazdušne jastuke, klima uređaje, elektronske module i druge. Ovaj uređaj koristi Bluetooth tehnologiju za povezivanje sa računarom koji koristi Delphi dijagnostički softver.

Autocom CDP+: Autocom CDP+ je još jedan profesionalni dijagnostički alat koji podržava širok spektar vozila. Ovaj uređaj omogućava pristup istim sistemima kao Delphi DS150E, ali takođe uključuje neke dodatne funkcije, kao što su testovi aktuatora i specifične funkcije proizvođača. Autocom CDP+ takođe koristi Bluetooth tehnologiju za povezivanje sa računarom koji koristi Autocom dijagnostički softver.

U poređenju sa konkurencijom, Delphi i Autocom uređaji se ističu u nekoliko oblasti. Podržavaju širok spektar vozila, što je prednost za radionice koje rade sa različitim markama i modelima. Takođe, ovi uređaji omogućavaju pristup mnogim sistemima unutar vozila, što omogućava detaljniju dijagnostiku.

Međutim, neki konkurentski proizvodi mogu da obezbede dodatne funkcije koje Delphi i Autocom uređaji nemaju. Na primer, neki dijagnostički alati mogu da obezbede pristup kodovima grešaka i funkcijama koje su specifične za određene proizvođače. Takođe, neki uređaji mogu da obezbede obaveštenja u realnom vremenu o problemima sa vozilom, što može biti korisno za vozače.

Prilikom izbora dijagnostičkog uređaja važno je uzeti u obzir potrebe i zahteve. Delphi i Autocom uređaji su odličan izbor za profesionalne mehaničare i radionice.

Na tržištu postoji i univerzalna dijagnostika koja podržava rad na više softvera kao što su Delphi, Autocom, Wurth ….. LINK

 

---